Bolesti mokraćne bešike

U mokraćnu bešiku se, mišićnim radom oba uretera, ubacuje urin stvoren u bubrezima. Mokraćna bešika ima ulogu rezervoara urina,  pa se u njoj akumuliraju i zadržavaju različite supstance, koje dovode do brojnih poremećaja i bolesti.

Infekcije

Infekcije mokraćne bešike su među najčešćim infekcijama u medicini. Kod žena, infekcije su posledica anatomske blizine anusa, vulve i mokraćne cevi- uretre. Bakterije koje naseljavaju digestivni trakt kod ljudi i koje obično imaju korisnu ulogu u crevima, u drugim organima izazivaju infekcije. Najpoznatija bakterija je Escherichia coli (E. coli), koja naseljava okolinu anusa i međicu, ili perineum. Kolonije E. Coli se brzo razmnožavaju, tako da se svakih 20 minuta broj bakterija udvostruči. Normalno se kolonije E coli šire iz anusa kao mrlja od mastila na salveti: koncentrično se šire prema perineumu i vulvi, tako da se u jutarnjem urinu većine žena uvek nalazi nekoliko hiljada kolonija ovih bakterija. Većina žena neće dobiti infekciju, ukoliko ne dođe do pada lokalnog imuniteta, ili nekog drugog dešavanja. Kod seksualno aktivnih žena, sam odnos može da pospešuje ulazak bakterija u vulvu i potom u uretru (tzv. „cistitis medenog meseca“). Sa druge strane, kod žena u menopauzi, hormonske promene u vagini i uretri, odnosno pad estrogena, kao i promene u ovim tkivima, dovode do smanjene otpornosti na infekciju.

Kod većine žena, jednokratno ubačen veliki broj E. coli preko katetera ne dovodi do infekcije, ako postoji normalan rad bešike i normalan integritet sluzokože. Naime, većina žena će izmokriti sve bakterije. Međutim, ako postoji konstantni ulazak bakterija u uretru, zbog hronične infekcije vulve i vagine, postoje uslovi za nastanak infekcije. Takođe, postoje i opasni sojevi E. coli, koji imaju produžetke kojima se „hvataju“ za površinu sluzokože mokraćne bešike, što onemogućava njihovu evakuaciju.

Ako su ušća mokraćovoda (uretera) u bešici normalna i ako je mehanizam valvule očuvan, infekcija će biti lokalna, praćena bolom pri mokrenju i učestalom mokrenju, ali bez povišene temperature. Međutim, ako ušća uretera „zjape“, ili postoji vraćanje urina prema bubrezima (refluks), inficirani urin će da napravi infekciju i u bubrezima, što je praćeno temperaturom, bolovima u leđima i poremećajem opšteg stanja.

Važno je razlikovati cistitis i upalu bubrega- pijelonefritis, zato što se lečenje razlikuje: kod upale bešike traje 2-3 dana, a kod upale bubrega 2-3 nedelje.

Ovde treba spomenuti i sam proces uzimanja uzorka urina: važno je da se urin nosi odmah u laboratoriju. U protivnom, ako urin stoji par sati na sobnoj temperaturi, bakterije će se enormno namnožiti, stvarajući lažnu sliku teške infekcije. Kod cistitisa je neophodno dati i uzorak urina za mikroskopski pregled, a često i uraditi vaginalni i cervikalni bris.

Infekcije mokraćna bešike su kod muškaraca značajno ređe u mlađem dobu i uglavnom su prateća posledica akutne infekcije prostate. U starijem dobu, sa razvojem uvećanja prostate, značajno se povećava broj infekcija prostate i bešike kod muškarca.

Skleroza vrata bešike

Relativno retka posledica hronične infekcije mokraćne bešike, udružene sa infekcijom prostate. Simptomi su teško mokrenje, nedovoljno pražnjenje bešike, često i ponekad bolno mokrenje. Lečenje je hirurško: endoskopska incizija vrata bešike.

Slika. Transuretralna incizija vrata bešike

Kamen mokraćne bešike

Kamen mokraćne bešike nastaje kao posledica hronične retencije urina, najčešće ako su prisutni uvećanje prostate i striktura uretre. Lečenje je hirurško: endoskopska litotripsija, tj. drobljenje kamena.